Update phonology.md

i18n/sr-Cyrl/docusaurus-plugin-content-docs/current/learn/phonology.md

@@ -13,33 +13,31 @@ origin: http://steen.free.fr/interslavic/phonology.html
 
 Међусловенски није национални језик, нити покушава да се угледа на неки од њих.
 Уместо тога, заснива се на дванаест народних језика, од којих сваки има сопствену фонологију и одговарајућу ортографију, прилагођену посебним особинама датог језика.
-Уопштено говорећи, може се рећи да што се иде даље на југ, инвентар фонема (звучног) постаје све мањи.
-Међусловенски језик треба да буде што више у средини свих словенских језика.
+Инвентар фонема постаје све мањи што се иде даље на југ. Концепција међусловенског језика је таква да буде што више у средини свих словенских језика.
 
-ХХХХХХХХХХ Ф. К.
+Велики број фонема отежава интуитивно писање и изговор међусловенског језика за оне који су навикли на мање фонема. С друге стране,  мањи број фонема отежава повезивање одређеног знака / слова или звука са фонемом у сопственом језику, и стога негативно утиче на разумљивост.
 
-Велики број фонема отежава интуитивно писање и изговор међусловенског језика за оне који су навикли на мање фонема.
-Низак број, с друге стране, отежава повезивање одређеног знака или звука са фонемом у сопственом језику, и стога негативно утиче на разумљивост.
 На пример, идеалан изговор речи за „пет” би био нешто попут :ipa[pjætʲ].
 Ако ово запишемо као :isv[pęt́], Рус може лако да препозна свој :ru[пять], Србин свој :sr[pet] а Пољак свој :pl[pięć]; али за Србина не постоји начин да сазна када његови `e` и `t` постају `ę` и `t́` без консултације са речником.
-С друге стране, у поједностављеној шеми :isv[pet] би такође могао бити погрешно схваћен као руски :ru[петь] „певати” или пољски :pl[pet] „опушак цигарете”.
-Укратко: што лакше чинимо говорнику/писцу, то постаје теже за слушаоца/читаоца, и обрнуто.
+С друге стране, у стандардној верзији језика / писма :isv[pet] би могао бити погрешно схваћен нпр. као руска реч :ru[петь], односно _певати_ или пољско :pl[pet] _опушак цигарете_.
+Укратко: што лакше чинимо говорнику/писцу, то је теже за слушаоца/читаоца, и обрнуто.
 
-Да би решио ову дилему, међусловенски има основни скуп фонема који су присутни у свим или у великој већини словенских језика, мање-више са истим фонетским вредностима.
-Поред тога, међусловенски такође има скуп необавезних фонема који се директно повезују са старославенским и упућују на одређене фонетске разлике међу језицима.
-Користећи горе поменуту реч :isv[pęt́] као пример, руски :ipa[pjætʲ] и јужнословенски :ipa[pɛt] су једноставно два начина изговора исте речи: слова `ę` и `t́` указују на то да њихов изговор варира међу језицима.
-Ове додатне фонеме могу бити написане помоћу додатног скупа необавезних слова, дела [међусловенског етимолошког писма][1] (раније познатог као :notr[_Naučny Medžuslovjansky_]).
+Да би решио ову дилему, међусловенски има основни скуп фонема који су присутни у свим или у великој већини словенских језика, који мање-више поседују исте фонетске вредности.
+Осим тога, међусловенски поседује и скуп необавезних фонема који се директно повезују са старословенским језиком и у исто време упућују на одређене фонетске разлике међу осталим словенским језицима.
+Користећи горепоменуту реч :isv[pęt́] као пример – руски :ipa[pjætʲ] и јужнословенски :ipa[pɛt] су једноставно два начина изговора исте речи. Слова `ę` и `t́` указују на то да њихов изговор варира међу језицима. Ови додатни фонеми могу бити записани помоћу додатног скупа необавезних слова / знакова, који су део [међусловенског етимолошког писма][1] (раније познатог као :notr[_Naučny Medžuslovjansky_]).
 
-Следећи графикони дају преглед фонема у међусловенском, на основу њиховог најпросеченијег изговора.
-Основне фонеме су приказане црном, а опционе варијације сивом.
+Следећи диаграми дају преглед фонема у међусловенском језику, на основу њиховог најпросеченијег изговора.
+Основни фонеми су црни, а опционе варијанте – сиве.
 
 ## Самогласници \{#vowels}
 
-Основни интерславенски има 7 самогласничких фонема, од којих пет (`a` `e` `i` `o` `u`) имају прилично уједначен изговор, док преостале две (`ě` `y`) имају изговор који се може разликовати међу говорницима.
+Стандардна верзија међзсловенског језика има 7 самогласничких фонема, од којих пет (`a` `e` `i` `o` `u`) имају прилично уједначен изговор, док преостала два (`ě` `y`) имају изговор који се може разликовати међу говорницима.
 
 Поред тога, постоји 5 опционих самогласника (`å` `ė` `ę` `ȯ` `ų`) чији изговор може да варира.
 Дијакритички знаци се обично не пишу.
-Међутим, у верзијама Интерславиц са укусом, `å` се може написати и изговарати као `o`, `ę` као `ja`, `ȯ` као `e` и `y` као `i`.
+Међутим, када користимо _флаворизацију_ у међзсловенском језику, `å` се може написати и изговарати као `o`, `ę` као `ja`, `ȯ` као `e` и `y` као `i`.
+
+ХХХХХ Ф.К.
 
 :::component{name=MDPhonology1}
 :::