Skip to content
New issue

Have a question about this project? Sign up for a free GitHub account to open an issue and contact its maintainers and the community.

By clicking “Sign up for GitHub”, you agree to our terms of service and privacy statement. We’ll occasionally send you account related emails.

Already on GitHub? Sign in to your account

Update phonology.md #151

Draft
wants to merge 2 commits into
base: main
Choose a base branch
from
Draft
Changes from 1 commit
Commits
File filter

Filter by extension

Filter by extension

Conversations
Failed to load comments.
Loading
Jump to
Jump to file
Failed to load files.
Loading
Diff view
Diff view
Next Next commit
Update phonology.md
Bardzobardzowredna authored Mar 12, 2024

Verified

This commit was created on GitHub.com and signed with GitHub’s verified signature.
commit f2b6fdd6b102fc824781d050caa681b529044ddf
Original file line number Diff line number Diff line change
@@ -13,33 +13,31 @@ origin: http://steen.free.fr/interslavic/phonology.html

Међусловенски није национални језик, нити покушава да се угледа на неки од њих.
Уместо тога, заснива се на дванаест народних језика, од којих сваки има сопствену фонологију и одговарајућу ортографију, прилагођену посебним особинама датог језика.
Уопштено говорећи, може се рећи да што се иде даље на југ, инвентар фонема (звучног) постаје све мањи.
Међусловенски језик треба да буде што више у средини свих словенских језика.
Инвентар фонема постаје све мањи што се иде даље на југ. Концепција међусловенског језика је таква да буде што више у средини свих словенских језика.

ХХХХХХХХХХ Ф. К.
Велики број фонема отежава интуитивно писање и изговор међусловенског језика за оне који су навикли на мање фонема. С друге стране, мањи број фонема отежава повезивање одређеног знака / слова или звука са фонемом у сопственом језику, и стога негативно утиче на разумљивост.

Велики број фонема отежава интуитивно писање и изговор међусловенског језика за оне који су навикли на мање фонема.
Низак број, с друге стране, отежава повезивање одређеног знака или звука са фонемом у сопственом језику, и стога негативно утиче на разумљивост.
На пример, идеалан изговор речи за „пет” би био нешто попут :ipa[pjætʲ].
Ако ово запишемо као :isv[pęt́], Рус може лако да препозна свој :ru[пять], Србин свој :sr[pet] а Пољак свој :pl[pięć]; али за Србина не постоји начин да сазна када његови `e` и `t` постају `ę` и `` без консултације са речником.
С друге стране, у поједностављеној шеми :isv[pet] би такође могао бити погрешно схваћен као руски :ru[петь] „певати” или пољски :pl[pet] „опушак цигарете”.
Укратко: што лакше чинимо говорнику/писцу, то постаје теже за слушаоца/читаоца, и обрнуто.
С друге стране, у стандардној верзији језика / писма :isv[pet] би могао бити погрешно схваћен нпр. као руска реч :ru[петь], односно _певати_ или пољско :pl[pet] _опушак цигарете_.
Укратко: што лакше чинимо говорнику/писцу, то је теже за слушаоца/читаоца, и обрнуто.

Да би решио ову дилему, међусловенски има основни скуп фонема који су присутни у свим или у великој већини словенских језика, мање-више са истим фонетским вредностима.
Поред тога, међусловенски такође има скуп необавезних фонема који се директно повезују са старославенским и упућују на одређене фонетске разлике међу језицима.
Користећи горе поменуту реч :isv[pęt́] као пример, руски :ipa[pjætʲ] и јужнословенски :ipa[pɛt] су једноставно два начина изговора исте речи: слова `ę` и `` указују на то да њихов изговор варира међу језицима.
Ове додатне фонеме могу бити написане помоћу додатног скупа необавезних слова, дела [међусловенског етимолошког писма][1] (раније познатог као :notr[_Naučny Medžuslovjansky_]).
Да би решио ову дилему, међусловенски има основни скуп фонема који су присутни у свим или у великој већини словенских језика, који мање-више поседују исте фонетске вредности.
Осим тога, међусловенски поседује и скуп необавезних фонема који се директно повезују са старословенским језиком и у исто време упућују на одређене фонетске разлике међу осталим словенским језицима.
Користећи горепоменуту реч :isv[pęt́] као пример – руски :ipa[pjætʲ] и јужнословенски :ipa[pɛt] су једноставно два начина изговора исте речи. Слова `ę` и `` указују на то да њихов изговор варира међу језицима. Ови додатни фонеми могу бити записани помоћу додатног скупа необавезних слова / знакова, који су део [међусловенског етимолошког писма][1] (раније познатог као :notr[_Naučny Medžuslovjansky_]).

Следећи графикони дају преглед фонема у међусловенском, на основу њиховог најпросеченијег изговора.
Основне фонеме су приказане црном, а опционе варијације сивом.
Следећи диаграми дају преглед фонема у међусловенском језику, на основу њиховог најпросеченијег изговора.
Основни фонеми су црни, а опционе варијанте – сиве.

## Самогласници \{#vowels}

Основни интерславенски има 7 самогласничких фонема, од којих пет (`a` `e` `i` `o` `u`) имају прилично уједначен изговор, док преостале две (`ě` `y`) имају изговор који се може разликовати међу говорницима.
Стандардна верзија међзсловенског језика има 7 самогласничких фонема, од којих пет (`a` `e` `i` `o` `u`) имају прилично уједначен изговор, док преостала два (`ě` `y`) имају изговор који се може разликовати међу говорницима.

Поред тога, постоји 5 опционих самогласника (`å` `ė` `ę` `ȯ` `ų`) чији изговор може да варира.
Дијакритички знаци се обично не пишу.
Међутим, у верзијама Интерславиц са укусом, `å` се може написати и изговарати као `o`, `ę` као `ja`, `ȯ` као `e` и `y` као `i`.
Међутим, када користимо _флаворизацију_ у међзсловенском језику, `å` се може написати и изговарати као `o`, `ę` као `ja`, `ȯ` као `e` и `y` као `i`.

ХХХХХ Ф.К.

:::component{name=MDPhonology1}
:::