-
Notifications
You must be signed in to change notification settings - Fork 23
Commit
This commit does not belong to any branch on this repository, and may belong to a fork outside of the repository.
- Loading branch information
Showing
12 changed files
with
340 additions
and
9 deletions.
There are no files selected for viewing
This file contains bidirectional Unicode text that may be interpreted or compiled differently than what appears below. To review, open the file in an editor that reveals hidden Unicode characters.
Learn more about bidirectional Unicode characters
Original file line number | Diff line number | Diff line change |
---|---|---|
@@ -0,0 +1,137 @@ | ||
--- | ||
authors: [noomorph, jvs] | ||
tags: [discussion,diskusija] | ||
--- | ||
|
||
# Асиметрија меджу `LJ`/`NJ` и `Љ`/`Њ` | ||
|
||
## Мотивација | ||
|
||
Тутдењ меджусловјанскы правопис имаје асиметрију меджу латиницеју и кирилицеју, что се тыче прєдавања диграфов `lj` и `nj` на писму. | ||
|
||
### Фонетичны поглед | ||
|
||
Сут три можне ситуације из позиције фонетикы (примєры сут записане в тутденном етимологичном правопису): | ||
|
||
<!-- truncate --> | ||
|
||
* `lj` и `nj` означајут мекке `L` и `N`: `detalj` (`детаљ`), `konj` (`коњ`) | ||
* `lj` и `nj` означајут тврде `L` и `N`, и послє того иде `J`: `injekcija` | ||
(`инјекция`), `konjunkcija` (`конјункција`) | ||
* `lj` и `nj` означајут мекке `L` и `N`, и послє того иде `J`: `usiĺje` (`усильје`), | ||
`pisańje` (`писаньје`) | ||
|
||
Подолг стандарда, в меджусловјанској латиници все три ситуације трєбујут писати `lj` и `nj`. | ||
|
||
Једнакоже, в стандардној кирилици, прва ситуација записываје се с `љ` и `њ`, але в ситуацијах №2 и №3 пишемо: `лј` и `нј`. | ||
|
||
Тута асиметрија твори проблем, же при транслитеровању `љ`/`лј` и `њ`/`нј` из кирилице до латинице доставајемо: `lj`/`lj` и `nj`/`nj`. Затоже информација губи се, повторно транслитеровање до кирилице, саморазумно, уж даваје `љ`/`љ` и `њ`/`њ`. | ||
|
||
Парадокс је такы: теоретично кирилица дозваљаје записати все три ситуације без разширјења абецеды, користајучи симболы уж доступне нам: `Ј`, `Л`, `Љ`, `Н`, `Њ`: | ||
|
||
* `детаљ`, `коњ` | ||
* `инјекција`, `конјункција` | ||
* `усиљје`, `писањје` | ||
|
||
Але в латиници мы не можемо најдти простого разрєшења асиметрије без додатного означења меккости или тврдости букв `L` и `N` в диграфах `LJ` и `NJ`, напр.: | ||
|
||
* `detalj`, `konj` | ||
* `in'jekcija`, `kon'junkcija` | ||
* `usiĺje`, `pisańje` | ||
|
||
*Јарослав Сергєјев* | ||
|
||
### Етимологичны поглед | ||
|
||
Имајемо дєло с 4 категоријами: | ||
|
||
* основне (тврде) сугласкы, плус `c` и `j`: `#` | ||
* смекчење: `#ь` (напр. `konj`, `bolj`, `kosť`) | ||
* јотација тврдој сугласкы: `#j` (напр.: `hot-jų` → `hoćų`, `hval-jeńje` → `hvaljeńje`) | ||
* јотација смекченој сугласкы: `#ьj` (напр. `pisańje`, `usiĺje`) | ||
|
||
Како то функционује, покажемо в табелє ниже: | ||
|
||
**Етимологичны правопис:** | ||
|
||
| `#` | `l` | `n` | `r` | `t` | `d` | `s` | `z` | `p` | `k` | `c` | `j` | | ||
|------|-----------|-----------|------|-------|-------|-----|-----|------|-----|-----|--------| | ||
| `#ь` | `ĺ`, `lj` | `ń`, `nj` | `ŕ` | `t́` | `d́` | `ś` | `ź` | `p` | `č` | `č` | `j` | | ||
| `#j` | `lj` | `nj` | `rj` | `ć` | `đ` | `š` | `ž` | `pj` | `č` | `č` | `j` | | ||
| `#ь` | `ĺ` | `ń` | `ŕ` | `t́j` | `d́j` | `ś` | `ź` | `pj` | `č` | `č` | \*`jj` | | ||
|
||
**Стандардны правопис (лат./кир.):** | ||
|
||
| `#` | `l` `л` | `n` `н` | `r` `р` | `t` `т` | `d` `д` | `s` `с` | `z` `з` | `p` `п` | `k` `к` | `c` `ц` | `j` `ј` | | ||
|------|-------------|------------|-------------|-------------|-------------|-------------|-------------|-------------|------------|------------|-----------------| | ||
| `#ь` | `lj` (`љ`) | `nj` (`њ`) | `r` (`р`) | `t` (`т`) | `d` (`д`) | `s` (`с`) | `z` (`з`) | `p` (`п`) | `č` (`ч`) | `č` (`ч`) | `j` (`ј`) | | ||
| `#j` | `lj` (`љ`) | `nj` (`њ`) | `rj` (`рј`) | `č` (`ч`) | `dž` (`дж`) | `š` (`ш`) | `ž` (`ж`) | `pj` (`пј`) | `č` (`ч`) | `č` (`ч`) | `j` (`ј`) | | ||
| `#ь` | `lj` (`лј`) | `ń` (`нј`) | `rj` (`рј`) | `tj` (`тј`) | `dj` (`дј`) | `sj` (`сј`) | `zj` (`зј`) | `pj` (`пј`) | `č` (`чј`) | `č` (`чј`) | \*`jj` (\*`јј`) | | ||
|
||
1. Зачто `lь`/`nь` могут стати и `ĺ`/`ń`, и `lj`/`nj`? Та разлика не јест етимологична, але морфологична. | ||
Пишемо `siĺny` и `slovjańsky`, але такоже `cěljny` и `prijateljsky`, затоже просто додавајемо до корења суфиксы `-ny`, `-sky`, и друге. Палатализујемо једино `k`/`g`/`h` – зато `sil-ny` → `siĺny`, але `rųk-ny` → `rųčny`. То јест мало нарушење етимологије. | ||
* Интересно, же ту имајемо аж 3 версије: `pȯlny` (в значењу: *не праздны*), `poĺny` | ||
(од именника *пол*), `poljny` (од именника *поље*). | ||
2. Јест разлика меджу палатализацијеју (`ь`) и јотацију (`j`), але послє `l` и `n` оне сбєгајут се в `lj` и `nj`. Тако јест во всих словјанскых језыках. Једнакоже, ако хтєли быхмо играти највыше «чисто», трєба бы было писати `хвалју` и `хранјены` замєсто `хваљу` и `храњены`. Ну, але то не јест великы проблем. | ||
3. Наш проблем јест та послєдња категорија (`ьј`). Творет ју суфиксы `-je`, `-ji` и кончина `-jų`. Много важно јест то, же те суфиксы можно јест разпознати. И кромє того, тамте суфиксы вносет разлику в граматику (родитељник множины `-ij`, напр.: `znańje` → `znanij` замєсто `znanj`). Разлика со смекчењем и јотацијеју такоже јест важна, затоже словјанске језыкы различно подходет до тутого пытања: русскы `-ие`/`-ье`, украјинскы `-ння`, бєлорусскы | ||
`-нне`, пољскы и словачскы `-nie`, чешскы `-ní`, словенскы `-nje`, србохрватскы и македонскы `-nje` (`-ње`), булгарскы `-не`. | ||
|
||
Мы јесмо избрали словенечскы (🇸🇮) модел, але не забезпаметимо, же јест разлика меджу словенскым и србохрватскым моделами. В БЦМС језыках процес был такы: `-#ьје` → `-#^e` (полна јотација), напр.: `*pitьje` → `piće`, `zdravьje` → `zdravlje*`. В словенском, из другој страны, тој `ь` какобы "блокује" јотацију, зато словенскы имаје `pitje`, `zdravje`. | ||
|
||
Етимологично највыше чисто был бы такы запис: | ||
|
||
* `pisańje` (`писањје`), или `pisaňje` (`писаньје`); | ||
* `usiĺje` (`усиљје`), или `usiľje` (`усильје`); | ||
* `piťje` (`питьје`), але стандардны правопис не имаје `ť`, зато пишемо `pitje` (`питје`). | ||
|
||
Тако разрєшење бы служило како добры компромис меджу `-#ije` (🇷🇺🇧🇬☦), `-#'e` (🇵🇱), `-#je` (🇸🇮) и `-#^e` (🇷🇸🇭🇷). | ||
|
||
*Јан ван Стеенберген* | ||
|
||
## Пропозиције | ||
|
||
### 1. Опционалне диграфы `ĹJ` и `ŃJ` | ||
|
||
Додати `ń` (`ň`) и `ĺ` (`ľ`) како опционалне додаткы до стандардного правописања в ситуацији нејасности, когды `lj`/`nj` означајут јотоване мекке `L`/`N`, напр.: `pisańje`, `usiĺje`. | ||
|
||
В Меджувики то уже было сдєлано честично и функционује добро. | ||
Додаточна прєдност того разрєшења јест то, же уже не буде проблемов с деклинацијеју. | ||
|
||
Акцентују, же оно јест потрєбно само за транслитерацију: в нормалној комуникацији можно | ||
јест, очевидно, писати `pisanje` и `usilje` како прєдже. | ||
|
||
*Јан ван Стеенберген* | ||
|
||
### 2. Минимално рєшење | ||
|
||
Из анализы выше видєли јесмо, же добра симетрија меджу латиницеју и кирилицеју трєбовала бы быти: | ||
|
||
1. или 3:3, что значи "имати латиничне аналогы" за: `љ`/`њ`, `љј`/`њј`, `лј`/`нј`. | ||
2. або 1:1 (`lj`-`љ`, `nj`-`њ`). | ||
|
||
Компромисно рєшење користати `Ĺ` и `Ń` само в диграфах `ĹJ`/`ŃJ` дєлаје стандардны правопис выше компликованым, и заједно с тым: | ||
|
||
* не рєшаје проблем асиметрије в словах како `конјункција`, `инјекција`. | ||
* при учењу, трєбује паметати додатно о морфологији и суфиксах: `učeń-je`, `usiĺ-je`. | ||
* не јест полно подобно до јужных језыков, кде пише се, напр.: `учење` 🇷🇸, `знаење` 🇲🇰, `питане` 🇧🇬. | ||
* не јест полно подобно до сєвєрных језыков, кде пише се, напр.: `spanie` 🇵🇱 (а не: `spańje`), `ученье` 🇷🇺 (а не: `ученје`). | ||
|
||
Именно зато најпросты вариант бы был користати само лигатуры `љ`/`њ` в кирилици: | ||
|
||
* изгуба етимологичној информације была бы равна меджу алфабетами; | ||
* пытање највыше фонетично разумливого изговора слова никогды не може быти полно адресовано без погледања на етимологичны запис слова; | ||
* визуално, запис `знање` и `питање` не зло бы кореловал с `знанье` 🇷🇺, `питання` 🇺🇦, `питане` 🇧🇬. | ||
|
||
Трєба такоже припомнити читатељам **неможност полного програматичного рєшења** проблема с `љ`/`лј` и `њ`/`нј`, кторо ранєје пропоновало се како алтернатива всакој реформє језыка. На жалост, не всакы раз можно изјавити с 100% увєрјеностју что значи нєкака рєч – сут хомонимы в меджусловјанском лексикону, и в такој ситуацији, једино алгоритмы с умєтноју интелигенцијеју (АИ) будут смогти точно сказати что то јест, напр: `usiljam` како в `ja usiljam` (глагол с тврдым `L`) або `hvala usiĺjam` (именник с меккым Л). | ||
|
||
*Јарослав Сергєјев* | ||
|
||
## Наступне крокы | ||
|
||
Прво, читатељ може јешче прочитати тутој документ, кде обговарјали се многе ине пропозиције и пытања около послєдиц разных реформ: | ||
|
||
[Меджусловјанско Вєче (22.06.2024)](https://docs.google.com/document/d/1XihmB0ETegx2PxKG0EIGUY6Sm0Kz9t21KViRlt-zCus) | ||
|
||
Даље, трєбујемо обговорити с помочниками развоја меджусловјанского језыка аргументы и контраргументы всакој пропозиције в коментарах ниже . | ||
|
||
И, в концу, Меджусловјанска Језычна Комисија гласује за једин из вариантов. |
Oops, something went wrong.